Poetna strana prezentacije
UDRUŽENJE ŠPANSKI BORCI 1936-1939
ASOCIACION BRIGADISTAS YUGOSLAVOS 1936-1939
Početna strana | Istorija | Dolores Ibarruri La Pasionaria | Pesma Dušana Matića
Naši Španci | Sećanja | Pismo CK SKJ 1984
Koča Popović | Lazar Latinović | Lazar Udovički

Saopštenje Mire Kun na otvaranju izložbe u Domu vojske Srbije povodom 70 godina ustanka




Dragi i uvaženi prijatelji,

Zahvaljujem se na ukazanom poverenju i časti da povodom 70 godina ustanka u Srbiji zajedno sa vama odam zahvalnost i poštu pripadnicima širokog narodno oslobodilackog pokreta tokom Drugog svetskog rata.

Ovaj čin shvatam svojom moralnom obavezom.

Sa posebnom tugom i pijetetom podsetiću vas na najmlađu generaciju, kojoj sam za vreme Drugog svetskog rata pripadala, koja je doživljavala ratne strahote, često ostajala bez oba roditelja ili sasvim maloletna učestvovala u NOB-u.

Partizanski pokret za oslobođenje još je na samom svom početku okupio široki krug intelektualaca a među njima i likovne umetnike. Ovde se nalazimo pred delima umetnika koji su u NOB-u učestvovali, kao i pred delima slikara i vajara koji su kasnije želeli da likovno ovekoveče NOB.

U oslobođenom Užicu, oktobra i novembra 1941. godine, na inicijativu Vrhonvog štaba, osnovan je prvi partizanski atelje. U njemu su radili Dragoljub Vuksanović, Pivo Karamatijević, Bora Baruh, Brano Šotra i vajari Vladeta Piperski i Vladeta Petrić. Mladi Jurica Ribar, radio je na izdavanju lista "Omladinska borba". U Užicu je otvorena izložba povodom oktobarske revolucije. Izložba je prenesena u Užičku Požegu, Čačak, Gornji Milanovac, Arilje i Bajinu Baštu.

S jeseni 1943. godine, Jajce je osim sedišta Vrhovnog Štaba NOV i POJ bio i kulturni centar. Antun Avgustinčić vaja Vrhovnog komandanta, Božidar Jakac ne može da stigne da napravi portrete markantnih boraca svih nacionalnosti. Oskar Danon komponuje. Pozorište Narodnog oslobođenja daje predstave. Đorde Andrejević Kun crta u velikim formatima portrete Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, Ruzvelta, Čerčila i druga Tita. Borci u predasima u pozadini amaterskim kulturnim radom dižu moral stanovništva.

Umetnici se, posle Jajca sele u Drvar, a zatim nakon nemačkog desanta 25. maja 1944. godine, na Vrhovni štab, kada je lično Hitler celom svetu rekao ko se protiv njega borio na Balkanu, prebacuju u Italiju. U gradicu Kocino, pored Barija, gde je bilo sedište Propagandnog odeljenja Vrhovnog štaba, obrazovana je jugoslovenska umetnička kolonija u kojoj stvaraju Marijan Detoni, Đuro Tiljak, Adelina i Žika Vlajnić, arhitekta Nikola Dobrović, likovni umetnik Postružnik, vajar Studin i Đorde Andrejević Kun. Čitav niz umetnika ratuje u drugim brigadama ili čami u koncentracionim logorima, kao na primer: Petar Lubarda, Ismet Mujezinović, Voja Dimitrijević, Bora Baruh, Milan Konjević, Edo Murtić, Mileta Vitorović, Vida Jocić, Steva Bornarov, Zlatko Prica, Miloš Bajić, Franjo Mraz, Aleksandar Lakić, Milivoje Nikolajević i mnogi, mnogi drugi.

Svi su oni svojim umetničkim radovima ostavili istinu o ratu.

Još čitava zemlja nije bila oslobođena, a 25. marta 1945. godine, u Umetničkom paviljonu u Beogradu, u organizacija ULUS-a, Moše Pijade otvara Komemorativnu izložbu poginulih umetnika u narodno - oslobodilačkoj borbi: Bore Baruha, Jurice Ribara, Danijela Ozme, Stipe Pekića, Bogdana Šuputa, Iva Novakovića, Save Šumanovića i Boška Vučkovića. Otvaranju izložbe prisustvuje dr Ivan Ribar, Juricin otac, koji je nepunu godinu i po ranije, govorio na sahrani poginulog starijeg sina Lole.

Moja generacija pamti izložbe o narodno - oslobodilačkoj borbi, organizovane povodom značajnih istorijskih datuma. Međutim, poslednjih trinaest godina, a i predhodne decenije vrlo retko, naš grad nije video izložbu ovakve sadržine. Dvanaest godina traje školovanje učenika srednje škole, a šesnaest diplomiranog studenta. Sve ove generacije uskraćene su za saznanja o partizanskom ratovanju.

Verujem da posle ove proslave godišnjice ustanka nećemo zanemarivati.

Kao roditelj, pedagog, i borac za istinu predlažem da ova izložba u ovoj jubilarnoj godini obiđe veće gradove u Srbiji.

Isto tako zamolila bih članove SUBNOR-a da, u saradnji sa vlasti, svuda vrate spomenike revolucije na prvobitna mesta kao i da uklone zastore koji kriju umetničke slike o istini NOB-a.

Učinimo, i utičimo na druge koji su u moći, da kontinuirano uče i podsećaju mlade na velikane naše prošlosti, NOB-a i predhodnih vremena, na žrtve i pobede naših predaka, na bogatu naučnu i kulturnu istorije naše zemlje, (potpomognutu strancima koje je naš narod širokogrudo prihvatao) kako bi mladi bili ponosni na sredinu iz koje potiču i imali cilj, želju i uslove da u prosperitet svoje domovine utkaju često vrlo zavidne potencijale.




mr Mira Kun, filolog

17.6.2011.


Kontakt:
email: yuinterb@yuinterbrigade.org
Vera Stojanović 011 245-9381
Milo Petrović pmilo@sbb.rs